1. Шта је национални споменик?

Одговор: Национални споменици су покретна или непокретна добра од великог значаја за групу људи са заједничком културном, историјском, вјерском или етничком баштином, попут архитектонских, умјетничких или историјских споменика; археолошка налазишта; групе грађевина и гробља. То могу да буду мали предмети (намјештај, одјевни предмети, радни прибор, алати, рукотворине итд.) слике, књиге, скулптуре, фрагменти грађевина, натписи итд.; историјске грађевине и споменици (стамбене, вјерске, школске, административне, јавне, трговачке, инфраструктурне, војне, гробљанске, пољопривредне, индустријске итд.); градитељске цјелине (које или формирају комплекс одређене намјене или су агломерација настала као резултат континуираног грађења у историјском подручју); подручја (градско, сеоско, археолошко, историјско, индустријско, културни пејсаж, природно подручје везано за неки обред или традицију, природно-научно, мијешано). Национални споменици су добра од највише вриједности и значаја за државу Босну и Херцеговину и које је Комисија валоризовала и прогласила националним спомеником у складу са чл. V и VI Анекса 8 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Национални споменици су и добра уписана на Привремену листу националних споменика, све док Комисија не донесе коначну одлуку о њиховом статусу, а за што не постоји временско ограничење и без обзира на то да ли је за дотично добро поднесен захтјев.

2. Ко бира чланове Комисије и колико траје њихов мандат?

Одговор: Предсједништво БиХ именује пет чланова Комисије без јавног конкурса. Чланови Комисије се именују за период од пет година, уз могућност њиховог реизбора. За члана Комисије може да буде именована особа која посједује високостручне квалификације, потврђене научним радом и другим видовима дјеловања који то потврђују, укључујући ангажовање на очувању и заштити културно-историјског, вјерског и другог материјално-цивилизацијског насљеђа. 

3. На који се начин добро номинује за национални споменик Босне и Херцеговине?

Одговор: Поступак да се неко добро прогласи националним спомеником може да изврши свако правно и физичко лице, подношењем петиције Комисији за очување националних споменика. Приједлог се може да поднесе за покретно и непокретно добро, а образац приједлога може да се преузме на wеб-страници или лично у просторијама Комисије. Приједлог за проглашење обавезно треба да садржава све релевантне информације о добру, укључујући:

• тачну локацију добра (достављање копије катастра);
• тренутног власника и стање (достављање зк. изватка);
• трошкове и извор финансијских средстава за све потребне поправке на добру;
• сваку познату предложену употребу и
• разлог за проглашење националним спомеником.

Подношењем приједлога / петиције Комисија за очување националних споменика спроводи истражни поступак у оквиру којег се утврђују релевантне чињенице у односу на предметно добро. Након завршетка истражног поступка, чланови Комисије разматрају поднесени приједлог и утврђено чињенично стање те доносе позитивну или негативну одлуку о проглашењу. Образац петиције се налази на интернет-страници Комисије. Поред приједлога / петиције, поступак за покретање да се добро прогласи националним спомеником може да покрене Комисија за добра која су уписана на Привремену листу националних споменика.

4. Како се припрема одлука о проглашењу одређеног добра националним спомеником?

Одговор: У циљу вредновања добра за које је покренут поступак проглашавања, стручњаци у Секретаријату Комисије врше прикупљање све расположиве документације из других институција које посједују одређену документацију (музеја, библиотека, завода, архива...). Поред тога изврши се и увид у садашње стање добра на терену, прикупи се техничка документација (тзв. обрада споменика) и фото документација. На основу прикупљених података стручњаци приступају изради елабората, односно одлуке.

5. На основу чега Комисија доноси одлуке о томе да ли неко добро заслужује заштиту као национални споменик, дакле добро које ужива највећи степен заштите државе, а нека не?

Одговор: Након припремљене одлуке, стручњаци који су припремали елаборат презентују га на сједници, гдје чланови Комисије доносе коначну одлуку да ли наведено добро завређује да буде проглашено националним спомеником. Чланови Комисије гласањем за или против доносе Одлуку, а најмање три члана морају да гласају за да би се донијела одлука о проглашењу. Одлука се потом објављује у “Службеном гласнику БиХ“ и на службеној wеб-страници Комисије.

6. На основукојих критеријума се врши валоризација, тј. проглашење добра националним спомеником Босне и Херцеговине?

Одговор: Валоризација, тј. проглашење добра националним спомеником Босне и Херцеговине врши се u skladu sa Правилник о критеријима вредновања добара (kons.gov.ba)

7. Које су надлежности Комисије након што се донесе одлука да се неко одређено покретно или непокретно добро прогласи националним спомеником?

Одговор: Након што је Комисија донијела одлуку да се одређено добро прогласи националним спомеником БиХ, у року од 15 дана од дана проглашења, Секретаријат Комисије обавјештава све надлежне институције и подносиоца петиције о одлуци. Након објављивања одлуке у “Службеном гласнику БиХ“, диспозитив одлуке се доставља надлежним судовима или геодетским управама због уписа терета у земљишне књиге.

8. Шта су правне посљедице доношења одлуке о проглашењу добра националним спомеником Босне и Херцегвоине?

Одговор: Правне посљедице које произлазе из одлуке Комисије су утврђене у њеном садржају. У сваком конкретном случају Комисија утврђује мјере заштите које имају за циљ заштиту физичког интегритета добра које је проглашено националним спомеником. У принципу, у односу на непокретности, утврђеним мјерама заштите прописују се ограничења на просторне захвате који се могу да изводе на добру које је проглашено националним спомеником – није дозвољено рушење добра нити било који други радови осим радова прописаних одлуком.
Васник добра које је проглашено националним спомеником Босне и Херцеговине није у могућности да гради нови објекат на предметном подручју нити да проширује постојећи, уколико то није прописано мјерама заштите. Мјере заштите, утврђене одлуком Комисије као терет се уписују у земиљишно-књижни извадак предметног добра у надлежном суду.

9. Ко је надлежан да проводи одлуке Комисије?

Одговор: Имплементација одлука Комисије је у надлежности ентитетских влада и њихових ресорних институција (министарства за просторно уређење, односно грађевинарство, министарства за културу и заводи за заштиту споменика / насљеђа, као и Одјел за урбанизам, имовинско правне односе и економски развој Брчко Дистрикта). Без обзира на власништво, ентитетске владе су дужне обезбиједити правне, научне, техничке, административне и финансијске мјере за заштиту, конзервацију, презентацију, рехабилитацију националних споменика и друге мјере потребне за проведбу одлука Комисије. Владе то и чине и у својим буџетима обезбјеђују средства за ову намјену. Међутим, због чињенице да је велики број културних добара порушен, а да се остала добра налазе углавном у лошем стању усљед неодржавања, недостатак финансијских средстава представља велики проблем.

10. Уколико се планирају да раде захвати на националном споменику (реконструкција и рехабилитација) ко је надлежан за издавање дозвола?

Одговор: За издавање одобрења за интервенције на националним споменицима искључиво су надлежна ентитетска министарства (у Републици Српској: Министарство за просторно уређење, градитељство и екологију, а у Федерацији БиХ: Федерално министарство за просторно уређење), а све интервенције морају да буду у складу са мјерама заштите које су прописане одлуком Комисије за сваки национални споменик.

11. Које су обавезе власника добра које је проглашено националним спомеником?

Одговор: Власник националног споменика је дужан:

• да национални споменик користи у складу са утврђеним мјерама заштите,
• да га брижљиво чува и одржава у складу са важећим прописима и
• да обавјештава надлежне службе заштите о свим насталим промјенама које могу да битно умање или наруше својство тог добра.

Власник националног споменика не смије да користи и употребљава добро и његову непосредну околину у сврхе које нису у складу са његовом природом, намјеном и значајем, или да га користи на начин који може да доведе до његовог оштећења.

Власник је дужан да допусти истраживање и проучавање на добру у научне сврхе надлежној служби заштите или физичком лицу које за то има одобрење надлежне институције.

12. Коме се власник добра може да обрати у случају да је његово добро угрожено?

Одговор: Погледати одговор бр. 9.

13. Одређени национални споменик је угрожен због различитих фактора (природних или људских), шта Комисија планира да предузме како би се то добро додатно заштитило?

Одговор: Комисија за очување националних споменика у склопу својих редовних активности прати и разматра стање у вези са националним споменицима угроженим незаконитом изградњом, нестручном реконструкцијом, неодржавањем или неким другим видом деструкције. У складу с тим, Комисија је формирала и Листу угрожених националних споменика. У случају да се утврди да је национални споменик угрожен незаконитом градњом или нестручном интервенцијом, Комисија обавјештава надлежне ентитетске инспекцијске органе (Федерална управа за инспекцијске послове, односно Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске). Уколико се утврди да је дошло до оштећења или уништења националног споменика, покреће се поступак код надлежног тужилаштва у циљу утврђивања одговорности и кажњавања починилаца.

14. Да ли постоје казне за оне који су учествовали у уништавању националних споменика?

Одговор: Уколико се утврди да је дошло до оштећења или уништења националног споменика, покреће се поступак код надлежног тужилаштва у циљу утврђивања одговорности и кажњавања починилаца. Уколико национални споменик буде уништен, тешко оштећен или изгуби особине споменика усљед разних активности, укључујући и конзерваторске, рестаураторске или истраживачке радове без дозволе надлежног органа, Кривичним законом Федерације БиХ утврђена је казна затвора до 5 година, док је у складу са Кривичним законом Републике Српске за исто дјело превиђена казна до 8 година затвора.

15. Колико има националних споменика у БиХ?

Одговор: Комплетну листу националних споменика, можете погледати овдје (НАЦИОНАЛНИ СПОМЕНИЦИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - табела (kons.gov.ba). Премда је Комисија донијела више од 800 одлука о проглашењу покретних и непокретних добара националним спомеником БиХ, велики број тих одлука односи се на заштиту градитељских цјелина, историјских и археолошких подручја те цијелих архива и збирки, тако да број појединачних добара која су обухваћена заштитом на основу одлука Комисије износи више хиљада покретних и непокретних споменика.

16. Ако неко добро није на листи националних споменика, а јесте на Листи петиција или Привременој листи националних споменика, да ли то добро ужива неку врсту заштите или не?

Одговор: Сва добра, без обзира да ли су на Привременој или на Листи петиција, добра су која уживају одређену заштиту, до доношења коначне одлуке Комисије. За националне споменике, укључујући националне споменике са Листе угрожених добара на снази је највећи степен заштите.

17. Да ли се непокретно добро које је проглашено националним спомеником може да прометује (продати, дати у закуп, ставити под хипотеку и слично)?

Одговор: Да.

18. Када је у питању извоз покретних добара изван БиХ за потребе презентације у другим земљама, које су надлежности Комисије по том питању?

Одговор: У складу са надлежностима Комисије, а на основу одлуке Предсједништва Босне и Херцеговине, Комисија даје иницијативу за покретање поступка за закључивање међународних уговора, припрема приједлоге уговора, учествује у претходним преговорима ради закључивања међународних уговора на експертном нивоу, извршава међународне уговоре, те обавља друге послове међународне сарадње у области заштите националних споменика, који се односе и на питања процедуре за извоз покретних националних споменика и давања гаранција за њихову заштиту у случају привременог извоза.