На основу члана VII Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 29. Пословника о раду Комисије за очување националних споменика (“Службени гласник БиХ“, број 47/16), Комисија за очување националних споменика доноси

 

ПРАВИЛНИК

О КРИТЕРИЈУМИМА ВРЕДНОВАЊА, ПОДЈЕЛИ И КАТЕГОРИЗАЦИЈИ

НАЦИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА

 

 

ДИО I – УВОД

 

Члан 1.

(Предмет)

Овим правилником се прописују критеријуми за вредновање добара која су предложена за проглашење националним спомеником Босне и Херцеговине (у даљем тексту: национални споменик), подјела националних споменика по предмету правне заштите и категоризација по њиховом објективном значају за свијет и Босну и Херцеговину.

 

Члан 2.

(Појмови)

Појмови који се употребљавају у овом правилнику имају сљедеће значење:

а)         Добро: покретна или непокретна имовина.

б)         Национални споменик: добро које је Комисија за очување националних споменика (у даљем тексту: Комисија) прогласила националним спомеником у складу са чл. V и VI Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, као и добра уписана на Привремену листу националних споменика Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ“, број 33/02 – у даљем тексту Привремена листа).

ц)         Вредновање добара: стручни и научни поступак којим се, примјеном прописа Босне и Херцеговине и међународних конвенција, на основу јединствених критеријума детаљно описаних у Принципима и смјерницама Комисије за очување националних споменика (документ доступан на званичној веб страници Комисије), а према својствима, значају и функцији добара, одређује општа и посебна вриједност добара, начин и мјере заштите, те услови коришћења.

д)         Категоризација: сврставање националних споменика у групе према њиховом објективном значају за свијет и Босну и Херцеговину.

е)         Културни крајолик: творевина природе и човјека која илуструје развој људског друштва и насеља кроз вријеме, под утицајем физичких ограничења и/или могућности постављених природним окружењем и сукцесивним друштвеним, економским и културним силама, и спољним и унутрашњим.

ф)        Историјски градови и градски центри:

1)         Напуштени градови, градови који више нису насељени, али који обезбјеђују непромијењену евиденцију о прошлом времену, од значаја за археологију и за разумијевање вишеструке и комплексне функције града која је нестала.

2)         Насељени историјски градови који су се, по својој природи, развили и наставиће се развијати под утицајем друштвено-економских и културних промјена. То подразумијева градове који су типични за одређени историјски период, који су готово у цијелости очувани и који нису угрожени развојем, градови који су се развили и очували, понекад у комбинацији са изузетним природним окружењем, просторну организацију и структуре типичне за сукцесивне фазе у својој историји, историјски центри који заузимају исто подручје као и стари градови и данас су окружени модерним градом, те подручја или изолиране енклаве, које су опстале иако у лошем стању, и обезбјеђују досљедну евиденцију о карактеру историјског града који је нестао.

г)         Рута културног насљеђа: рута сачињена од материјалних елемената чији културни значај долази од размјене и вишедимензионалног дијалога преко земље или регије, и који илуструју интеракцију или покрет путем руте, у простору и времену.

 

 

ДИО II – ВРЕДНОВАЊЕ ДОБАРА

 

Члан 3.

(Услови за номинацију добра за национални споменик БиХ)

Добро предложено за национални споменик на основу петиције за проглашење добра националним спомеником или по службеној дужности, у односу на добра која су уписана на Привремену листу мора да испуњава сљедеће услове:

а)         од великог значаја је за групу људи са заједничком културном, историјском, вјерском или етничком баштином;

б)         настало је у периоду од праисторије до 1960. године;

ц)         изузетно од тачке б) овог члана, добро настало након 1960. године може да буде проглашено националним спомеником само ако по другим критеријумима, утврђеним овим правилником, испуњава услове прописане за категорију националног споменика од изузетног значаја за Босну и Херцеговину.

 

Члан 4.

(Критеријуми за вредновање добра)

Добра се вреднују према сљедећим критеријумима:

а)         Суштинска својства добра;

б)         Функција и значај добра;

ц)         Опште значајке добра (старост, очуваност и угроженост);

д)         Специфични критеријуми.

 

Члан 5.

(Суштинска својства добра)

Суштинска својства добра су:

а)         Аутентичност (стање аутентичности);

б)         Јединственост, ријеткост и репрезентативност;

ц)         Интегритет (степен интегритета);

д)         Контекст (амбијентално/пејзажни, историјски, физички);

е)         Физичко стање, нарочито компактност (физичка цјеловитост).

 

Члан 6.

(Критеријуми за вредновање функције и значаја добра)

Критеријуми за вредновање функције и значаја добра су:

а)         Историјска вриједност добра;

б)         Умјетничка и естетска вриједност добра:

1)         Просторна организација;

2)         Композиција волумена;

3)         Квалитета обраде;

4)         Пропорцијски односи;

5)         Конструкцијско рјешење;

6)         Примијењени материјали;

7)         Квалитет обраде;

8)         Примијењени детаљи и декоративни елементи.

ц)         Документарна и научна вриједност добра:

1)         Материјално свједочанство о свим, а нарочито мање познатим историјским периодима;

2)         Свједочанство о историјским мијенама;

3)         Дјело значајног умјетника или градитеља;

4)         Свједочанство о одређеном типу, стилу или регионалном изразу и/или

5)         Свједочанство о типичном начину живота у одређеном периоду.

д)         Друштвена вриједност добра:

1)         Духовна (онтолошка) вриједност;

2)         Симболичка вриједност;

3)         Сакрална вриједност;

4)         Традиционална вриједност;

5)         Везаност за ритуале или обреде, који могу да буду одраз прошлих култура или данашњих перцепција духа мјеста;

6)         Вриједност за заједницу.

 

Члан 7.

(Критеријуми за вредновање општих значајки добра)

Критеријуми за вредновање општих карактеристика добра (старости, очуваности и угрожености) су:

а)         Вријеме настанка и трајање добра у односу на остала добра исте врсте;

б)         Степен очуваности или деградације добра у односу на изворно стање добра;

ц)         Стварне и потенцијалне промјене добра до којих долази или може да дође усљед коришћења добра и његове околине, односа локалне заједнице у очувању и презентацији добра, планираној будућој намјени добра, планираном развоју непосредног окружења добра.

 

Члан 8.

(Специфични критеријуми)

Специфични критеријуми за вредновање добара се одређују на основу истраживања којима се утврђују посебне врсте добра или његове посебне карактеристике којим се утврђује његова општа или посебна вриједност, а које се не могу да сврстају у претходне ставове.

 

 

ДИО III – ПОДЈЕЛА НАЦИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА ПО ПРЕДМЕТУ ПРАВНЕ ЗАШТИТЕ

 

Члан 9.

(Подјела националних споменика по предмету правне заштите)

Национални споменик по предмету правне заштите може да буде:

а)         Покретно добро,

б)         Непокретно добро,

ц)         Културни крајолици (специфична добра) и

д)         Серијска добра.

 

Члан 10.

(Покретно добро)

Покретна добра подразумијевају све покретне предмете који су израз и свједочанство људског стваралаштва или еволуције природе, а нарочито:

а)         покретни налази археолошких истраживања и ископавања изведених на копну и под водом;

б)         антиквитети као што се оруђе, грнчарија, натписи, кованице, печати, накит, оружје и погребни остаци;

ц)         преносиви предмети настали разградњом историјских споменика;

д)         добра од интереса за антропологију и етнологију;

е)         предмети везани за историју, укључујући историју науке и технологије, културе и религије, војне и друштвене историје, везани за живот група људи и народних вођа, мислилаца, научника и умјетника, те догађаја од значаја за државу и друштво;

ф)        умјетнички предмети, као што су: слике и цртежи, произведени у цијелости ручно на било којој подлози или од било којег материјала (изузев индустријског дизајна и творничких производа украшених ручно); изворни отисци, постери и фотографије у смислу медија изворног стваралаштва; изворне умјетничке асамблаже и монтаже у било којем материјалу; дјела вајарске умјетности и скулптуре у било којем материјалу; дјела примијењене умјетности изведена у материјалима као што су стакло, керамика, метал, дрво, итд.; манускрипти (рукописи) и инкунабуле, кодекси, књиге, документи и издања од посебног значаја;

г)         предмети нумизматичког (медаље и новац) и филателијског значаја;

х)         архиве укључујући текстуалне записе, карте и друге картографске материјале, фотографије, кинематографске филмове (записе), звучне записе и машински читљиве записе;

и)        намјештај, таписерије, ћилими, одјећа и музички инструменти;

ј)          зоолошки, ботанички и геолошки узорци;

к)         превозна средства старија од 75 година.

 

Члан 11.

(Непокретно добро)

Непокретна добра по предмету правне заштите су:

а)         Појединачне грађевине (споменици):

1)         Грађевина или непокретно дјело примијењене умјетности;

2)         Појединачни археолошки споменици/структуре,

3)         Мјеста и остаци појединачних грађевина – споменика;

б)         Групе грађевина (градитељска цјелина):

1)         Градитељске цјелине и комплекси различитих намјена;

2)         Археолошке цјелине;

3)         Мјеста и остаци комплекса грађевина – градитељских цјелина.

ц)         Културно-историјске цјелине (подручја):

1)         Подручја као дијелови историјских урбаних и руралних насеља;

2)         Археолошке зоне и локалитети (подручја и резервати);

3)         Мјеста сјећања – подручја.

 

Члан 12.

(Специфична добра)

Специфична добра подразумијевају:

а)         Културне крајолике;

б)         Историјске градове и градске центре;

ц)         Руте културног насљеђа.

 

Члан 13.

(Серијско добро)

Серијско добро је карактеристично за одређено географско подручје, унутар једне земље или више земаља, које може да садржава више историјских грађевина, градитељских цјелина или подручја која припадају истом културно-историјском корпусу и врсти насљеђа.

 

 

ДИО IV – КАТЕГОРИЗАЦИЈА НАЦИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА

 

Члан 14.

(Предмет категоризације)

Предмет категоризације су добра проглашена националним споменицима, која се категоризују према њиховом значају.

 

Члан 15.

(Категорије националних споменика)

Национални споменици се сврставају у сљедеће категорије:

а)         Национални споменици од универзалног значаја у Босни и Херцеговини;

б)         Национални споменици од изузетног значаја за Босну и Херцеговину;

ц)         Национални споменици од великог значаја за Босну и Херцеговину;

д)         Национални споменици од значаја за Босну и Херцеговину.

 

Члан 16.

(Национални споменици од универзалног значаја у БиХ)

Национални споменици од универзалног значаја у Босни и Херцеговини су национални споменици од изузетног значаја за Босну и Херцеговину, који испуњавају услове дефинисане у Оперативном водичу УНЕСКО-а, те су уписани на УНЕСКО Листу свјетског насљеђа по једном од сљедећих критеријума које је прецизирао УНЕСКО (UNESCO Operational guidelines):

а)         представља ремек дјело људског креативног генија;

б)         приказује важну размјену људских вриједности, кроз временски период или унутар свјетског културног подручја, о развојима у архитектури или технологији, монументалним умјетностима, урбаном планирању или дизајну крајолика;

ц)         носилац је јединственог или барем изузетног свједочанства културној традицији или цивилизацији, живућој или несталој;

д)         изузетан је примјер типа грађевине, архитектонског или технолошког ансамбла или крајолика који илуструје значајну фазу/фазе људске историје;

е)         изузетан је примјер традиционалног људског насеља, употребе земљишта или употребе мора која је репрезентативна за културу/е, или људску интеракцију са околишем, нарочито када постаје рањива под утицајем неповратне промјене;

ф)        директно је или материјално у вези са догађајима или живућим традицијама, идејама или вјеровањима, умјетничким и књижевним дјелима од изузетног универзалног значаја (Комитет сматра да би било најбоље користити овај критеријум у спрези са другим критеријумима.);

г)         садржи врхунске природне феномене или подручја изузетне природне љепоте и естетског значаја;

х)         истиче се као примјер који представља значајну фазу историје Земље, укључујући записе о животу, значајне текуће геолошке процесе у развоју рељефних облика, или значајних геоморфних или физиографских одлика;

и)        изузетан је примјер који представља значајне еколошке и биолошке процесе у развоју копнених, слатководних, приобалних и морских еко система и заједница биљака и животиња;

ј)          садржи најзначајнија природна станишта за in-situ конзервацију биолошке разноликости, укључујући оне који садрже угрожене врсте од изузетне универзалне вриједности, са гледишта науке или конзервације су добра од универзалног значаја у Босни и Херцеговини

 

Члан 17.

(Национални споменици од изузетног значаја за БиХ)

Национални споменици од изузетног значаја за Босну и Херцеговину су добра која:

а)         посједују изузетно високо изражене вриједности (друштвену, историјску, документарну или умјетничку и естетску);

б)         посједују изузетно висок степен аутентичности (минимално три атрибута аутентичности) и интегритета (минимално два атрибута интегритета);

ц)         представљају јединствен и/или изузетно репрезентативан примјер одређеног типа или стила.

 

Члан 18.

(Национални споменици од великог значаја за БиХ)

Национални споменици од великог значаја за Босну и Херцеговину су добра која:

а)         посједују веома изражене вриједности (друштвену, историјску, документарну или умјетничку и естетску);

б)         посједују висок степен аутентичности (минимално два атрибута аутентичности) и интегритета (минимално два атрибут интегритета).

ц)         представљају репрезентативан примјер одређеног типа или стила.

 

Члан 19.

(Национални споменици од значаја за БиХ)

Национални споменици од значаја за Босну и Херцеговину су добра која:

а)         посједују изражене вриједност/и (друштвену, историјску, документарну или умјетничку и естетску);

б)         посједују одређен степен аутентичности (минимално један атрибут аутентичности) и интегритета (минимално један атрибут интегритета).

 

Члан 20.

(Промјена утврђене категорије)

Промјена утврђене категорије националног споменика се покреће у складу са чланом 40. Пословника о раду Комисије за очување националних споменика (“Службени гласник БиХ”, број 47/16). Ревалоризација и утврђивање категорије у односу на добра проглашена националним споменицима са даном доношења овог правилника вршиће се према динамици коју утврди Комисија.

 

 

ДИО V – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 21.

(Започети поступци)

Поступци вредновања добара који се воде пред Комисијом, а који нису завршени у вријеме ступања на снагу овог правилника, провешће се према овом правилнику.

 

Члан 22.

(Стављање ван снаге)

Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о критеријумима вредновања добара, подјели по предмету правне заштите и поступку категоризације националних споменика, број 11-02.14-58/18-6 од 14.06.2018. године (“Службени гласник БиХ“, број 47/18).

 

Члан 23.

(Ступање на снагу)

Овај правилник ступа на снагу даном доношења, а биће објављен у “Службеном гласнику БиХ“.

 

Број: 11-2.14-40/19-13	Предсједавајући Комисије
Сарајево, 29.11.2019.	Горан Милојевић