Поводом све чешћих вијести о томе да се поједина лица баве ископавањима и прикупљањем покретног археолошког материјала, као што су нумизматички налази и накит различитих провенијенција у БиХ, дијелови посуда из различитих временских периода и др., Комисија упозорава да таква ископавања без дозволе издате од надлежних институција, и надзора надлежних служби заштите као и стручњака за археологију, сматра илегалним археолошким ископавањима.

Комисија наглашава да је незаконито ископавање археолошке баштине, деструктивним методама без научних принципа у супротности са одредбама Европске конвенције за заштиту археолошког насљеђа (Валета, 1992.), чија се начела примјењују и у Босни и Херцеговини. Поред начина ископавања, већа је забринутост гдје се такви налази депонују или прометују.

Овим путем позивамо и упозоравамо све појединце и неформалне или формалне групе грађана, невладине и др. организације који се самоиницијативно баве ископавањем, неријетко се користећи и метал детекторима, да се суздрже од таквих активности јер је њихово провођење у супротности са поменутом Конвенцијом као и законским прописима. Напомињемо да су археолошка ископавања регулисана ентитетским и кантоналним прописима[1]. У складу са постојећим прописима археолошка ископавања и истраживања могу се обављати само на основу одобрења које даје надлежна институција (министарство/завод). Одобрења се могу издати правним и физичким лицима које испуњавају услове стручне оспособљености за обављање таквих радова, уз обезбјеђена потребна материјална и техничка средства за обављање радова, конзервирање налаза, уређење и представљање налазишта и налаза.

Истичемо да ће Комисија, по сазнању о могућим недозвољеним ископавањима, одмах то пријавити надлежним полицијским органима.

Самоиницијативна ископавања и ископавања без дозволе надлежних служби, као и продаја културно-историјских добара, указује на озбиљне аномалије у нашем друштву те недостатак свијести и поштовања према културно-историјском насљеђу, али и потреби строжих контрола надлежних инспекцијских и полицијских служби у овој области. У вези с тим, представници Комисије су у неколико наврата одржали састанке са безбједносним и полицијским агенцијама, како би се ријешило ово питање.

Поред овог проблема, уочене су и све веће активности појединаца или група на некрополама са стећцима, који реализују пројекте чишћења стећака, врше бојење епитафа и декорација ради снимања, постављају информационе табле и предузимају друге активности, које такође могу да доведу до озбиљног угрожавања појединих стећака. Комисија разумије жељу појединих актера да допринесу заштити и одржавању некропола, али их упозорава да се прије предузимања било каквих активности требају да обрате надлежним институцијама и службама заштите ради добијања сагласности и обавезни надзор. Подсјећамо да су стећци као универзална вриједност препознати и од УНЕСКО-а који их је уврстио на Листу свјетске баштине, те да постоје јасно прописане мјере заштите. Комисија ће о овој обавези упознати и стране донаторе који финансирају овакве и сличне пројекте, како пројекти у некој каснијој фази не би били доведени у питање.

Комисија за очување националних споменика стоји на раполагању свим заинтересованим појединцима и групама за информације о бх. насљеђу, као и подршку у имплементацији активности које за циљ имају очување и промоцију баштине, али у оквирима постојећих прописа и међународних конвенција.

[1]У Републици Српској: Закон о културним добрима, 1995. (Службени гласник Републике Српске, бр. 11/95; 103/08); У Федерацији Босне и Херцеговине: Закон о заштити и очувању културног, хисторијског и природног наслијеђа из 1985., допуњен 1987, 1993. и 1994, примјењује се и проводи у кантонима који немају своје законе.