Дванаеста сједница Комисије за очување националних споменика одржана је 05. октобра 2022. године. Чланови Комисије: Анђелина Ошап Гаћановић Фарук Капиџић, и Зоран Микулић донијели су одлуке о проглашењу сљедећих добара  националним спомеником Босне и Херцеговине:

• Грађевине Куће у Гундулићевој број 24 у Бањалуции
• Грађевине – Кућа Лазић (некадашња зграда Комитета) у Брчком.

На протеклој сједници донесена је одлука да Кућа у улици Мањачких устаника број 5 у Бањалуци,не испуњава критеријуме за проглашење националним спомеником БиХ.

Кућа у Гундулићевој улици бр.24.

Представља типичан примјер стамбене градње у аустроугарском периоду са примјесама историцизма у спољашњој обради фасада. Објекат обилује  цвијетним и геометријским мотивима. Фасада куће је вишебојна, орнаментика валовитих линија архитектонске пластике, а сунцокрети рађени у високом рељефу су у двије боје. Наглашено избјегавање кордонских и крунских вијенаца са вертикалном подјелом фасаде, високе атике и савременим  концептом станова, говори у прилог органски примјењеног стила сецесије.Објекат је изграђен 1908.године  у ужем  центру града и по намјени је стамбено - пословни.

Иако је кућа сачувала атрибуте аутентичности, због низа санација  и обнова, цјелокупни израз објекта, архитектура и пропорције остали су очувани.

Интегритет објекта, дjелимично је нарушен новоградњама у непосредној близини, огледа се у континуитету употребе, физичкој цјеловитости, хомогености и комплетности.

Кућа Лазић (некадашња зграда Комитета) у Брчком представља изворни очувани елемент урбаног развоја града Брчко. Припада уличном фронту или низу данашње улице Булевар мира, гдје се поред овог објекта налази и други вриједни објекти који представљају материјално свједочанство о развоју града под европским утицајем, а захваљујући развоју аристокраског грађанског слоја успостављеног након Османске владавине.

Чиста и јасна форма објекта, сведеност фасада, обликовање равног крова представљају пионирска остварења модерне и баухауса са одређеним примјесама историцизма. Истовремено и у свим већим градовима у БиХ се осјећа продор модерне архитектуре и напуштање историцизма у архитектури.

Аутентичност објеката и свих елемената градитељске цјелине се огледа у значајном проценту изворног материјала, те у цјелости очуваној изворној форми, просторном контексту, облику,начину кориштења и функцији. Сви елементи су аутентични, у свом материјалу и диспозицији. Интегритет је сагледив кроз урбану морфологију и амбијентални контекст, укључујући пропорције волумена.