Међународни дан споменика и споменичких цјелина обиљежава се сваке године 18. априла на тему коју препоручује Међународни савјет за споменике и споменичке цјелине (ICOMOS). Овогодишња тема је “Комплексне прошлости: различите будућности”.

Очување културне баштине захтијева критичко испитивање прошлости, онолико колико њена пракса захтијева обезбјеђивање будућности. Расправе о пропуштању и брисању одређених наратива те привилегирању одређених прича над другима, посљедњих година поновно су актуелне. Обраћање оспореној историји стога укључује сложене разговоре, избјегавајући пристране погледе и интерпретације прошлости. Конвенција о свјетској баштини (1972) наводи да “погоршање или нестанак било којег предмета културне или природне баштине представља штетно осиромашење баштине свих народа свијета“ – међутим неравнотеже у препознавању, тумачењу и на крају, очувању различитих културних манифестација и даље постоје.

Овогодишњом темом предлаже се промовисање нових дискурса, различитих и нијансираних приступа постојећим историјским наративима, с циљем подржавања инклузивних и различитих гледишта. Откривање и генерисање свеобухватнијих наратива може да укључи широк спектар питања; од уништених и срушених споменика до очувања аутохтоних подручја културних крајолика и мјеста предака значајних за одређене заједнице. Данас многи споменици и локалитети имају своју вишеслојну историју и важност која захтијева инклузивне приступе. У овој УН декади посвећеној одрживом развоју, потребно је да се фокусира на баштину која представља различите културе и заједнице, промовише једнака права жена и других заједница како би се илустровала толерантна и мирна будућност. Поштена и праведна будућност захтијева отворену, толерантну и емпатичну интерпретацију филозофије и праксе баштине у садашњости и њеној улози у изградњи праведнијег и мирнијег свијета.

Смјернице према инклузивнијим наративима појавиле су се кроз многе постојеће иницијативе, почевши од климатских акција, приступа баштини заснованих на једнаким правима, заједно с десетљећем дјеловања Циљева одрживог развоја. Концепт одрживог развоја у заштити културне баштине потиче употребу културне баштине у циљу очувања примјереног односа материјалног и духовног, важног за културни идентитет људи.

Поводом обиљежавања Међународног дана споменика и споменичких цјелина, Комисија подсјећа на значај очувања разноликости културног насљеђа у БиХ, у којој је сваки период допринио цјелокупној слици бх. архитектуре и развоју културне разноврсности и специфичног архитектонског израза у земљи. Комисија се у свом раду настоји да руководи и принципима одрживог развоја, те мјерама заштите обезбиједи доступност насљеђа за све категорије, додатно инсистирајући на презентацији и његових наратива. Пројекти обнове културног насљеђа, у којима је учествовала Комисија и којима је обновљен дио културно-историјских добара, не би био могућ без учешћа локалне заједнице, школа, вјерских заједница, невладиних удружења и грађана. У протеклих 15 година, Комисија је уз помоћ Посебног фонда америчких амбасадора за заштиту културног насљеђа и Амбасади САД-а у БиХ имплементирала пројекте у укупном износу од преко два милиона конвертибилних марака на подручјима Мостара, Сарајева, Стоца, Јајца, Рогатице, Фоче, Бањалуке и Бихаћа. Неки од реализованих пројеката реконструкције су “Сакрално насљеђе Благаја – рестаурација српске православне цркве Св. Василија Острошког и католичке цркве Пресветог Тројства”, “Заштита фрагмената Алаџа џамије у Фочи”, “Конзервација и рестаурација улазне капије и старих надгробника на Јеврејском гробљу у Сарајеву” и др. Сакрално насљеђе Босне и Херцеговине је, како у периоду посљедњих 30 година, тако и раније, постало предметом комплексних промјена које су се очитовале не само у архитектури већ и у урбаном простору којег формирају или их окружује. Активностима Комисије, које су финансирали разни донатори, настојало се прије свега сачувати богатство разлика и разноврсности босанскохерцеговачког сакралног насљеђа, те обезбиједити интерпретација аутентичних и изворних наратива за будуће генерације.