Четрдесет друга сједница Комисије за очување националних споменика одржана је 13.01.2021. године у Сарајеву. Предсједавајући Комисије Радоје Видовић и чланови Горан Милојевић и проф. др Амир Пашић, донијели су одлуке о проглашењу “Културног крајолика – Светиште Вода св. Јакова“ у Крешеву и “Грађевине – Пошта у Сарајеву“ националним споменицима Босне и Херцеговине.

На 42. сједници, Комисија је усвојила измјене и допуне раније донесених одлука за сљедеће националне споменике:

1. Историјско подручје – Стари град у Крешеву;
2. Грађевина – Стари јеврејски храм (Ил Кал Гранди – Велики храм, или Ил Кал Вјежу – Стари храм) у Сарајеву;
3. Грађевина – Жељезничка станица Бистрик у Сарајеву;
4. Градитељска стамбена цјелина позната као кућа Алије Ђерзелеза у Сарајеву;
5. Амбијентална цјелина – Хаџи Синанове (Силахдар Мустафа-паше) текије са Сарач Алијином џамијом и мезарјем уз њу у Сарајеву;
6. Грађевина – Народно позориште Републике Српске у Баналуци;
7. Грађевина – Палача банског двора, Бањалука;
8. Грађевина – Соколски дом у Бањалуци;
9. Грађевина – Палата Јешуе Д. Салома на Обали Кулина бана 20 у Сарајеву;
10. Грађевина – Зграда Народне (Централне) банке у Сарајеву са покретном имовином;
11. Грађевина – Женска гимназија у Сарајеву.

Све усвојене измјене и допуне за од раније проглашене националне споменике односе се на категоризацију и редефинисање мјера заштите у складу са тренутним стањем ових добара.

***

Национални споменик: Светиште св. Јакова Маркијског у Дежевицама, општина Крешево је културни крајолик повезан с историјским, вјерским, културним и симболичким везама укључујући елементе природног подручја. Готово сценску локацију и визуелно упечатљив елемент чини пећина у којој се налази врело, а које не извире из ње. Вода из врела сматра се чудотворном, тако да светиште посјећују десеци хиљада ходочасника сваке године. Светиште се датује у 15. вијек и посвећено је фра Јакову Маркијском (1391. - 1476.) италијанском фрањевцу, проповједнику, писцу и викару Босанске викарије од 1435. до 1438. године.

Национални споменик: Зграда Поште у Сарајеву посједује историјску, друштвену, умјетничку и естетску вриједност. Зграда је сачувала висок степен аутентичности кроз атрибуте свог облика и дизајна, коришћења и функције, положаја и смјештаја у простору, те висок степен интегритета изражен кроз атрибуте њене физичке цјеловитости, континуитета употребе и визуелног интегритета. Приликом пројектовања зграде Поште на Обали у Сарајеву, архитект Ванцаш је примијенио, за то доба, најсавременија техничка рјешења, армирано-бетонске конструкције и инсталације (централно гријање топлим ваздухом), сама зграда је краком пруге која улази у двориште повезана са жељезничком мрежом, тако да архитектонска рјешења објекта произлазе из његове функције, а унутрашња диспозиција објекта има свој одраз и у спољној модулацији волумена објекта.