Насљеђе и образовање – учење за живот

Широм Европе се током мјесеца септембра одржавају Дани европског насљеђа. То је манифестација која промовише културну разноликост европског континента и богато насљеђе његових народа, у циљу заштите и очувања. У склопу манифестације организују се посјете локалитетима, изложбе, јавна предавања, округли столови и др. Савјет Европе покренуло је ову иницијативу 1985. године, а 1999. године придружила се и Европска унија у циљу заједничке акције која се наставила до данас. Разни догађаји који се организују током ове манифестације често се називају Данима отворених врата баштине и одвијају се у 50 земаља потписница Европске културне конвенције.

Неки од циљева Дана европског насљеђа су:

• подићи свијест европских грађана о богатству и културној разноликости Европе;

• створити климу у којој се потиче уважавање богатог мозаика европских култура;

• супротставити се расизму и ксенофобији и подстицати већу толеранцију у Европи и шире итд.

Овогодишњи Дани европског насљеђа одржавају се током септембра и почетком октобра 2020. године, под заједничком темом насљеђе и образовање – учење за живот.

Осим што је богат ресурс за образовање, насљеђе самог учења и образовања показатељ је заједничке европске баштине, тако да и данас постоје многе образовне везе које и даље дијелимо преко наших европских граница. Као нпр. важне улоге коју је у животу средњовјековних учењака широм Европе имао латински језик, до његове тренутне употребе као језика ботанике, науке и технологије. Некада смо имали основна сазнања које биљке можемо да једемо из дивљине и које би могле да излијече желучане болове. Могли смо да градимо и опремимо своје домове, узгајамо властиту храну, поправљамо одјећу, обућу, кровове од сламе и металне капије, израђујeмо властити накит, причамо властите приче и подучавамо своју дјецу. Оно што смо научили у дјетињству, зависило је од наше локацији, друштвеног положајa, локалних ресурса и географијe, а често се заснивало на ономе што смо требали да знамо како бисмо преживјели. Данас је учење уједначеније – једна величина књиге или уџбеника одговара свима, а специфичностима локалног крајолика, локалног материјала и климе не придаје се толика важност. То је довело до одвајања од мјеста у којима живимо, крајолика и локалних проблема који требају локална рјешења. У доба стварне бриге о нашем промјењивом окружењу постоји толико много што можемо да узмемо од својих претходника и прилагодимо се тренутним потребама.

Насљеђе има потенцијал понудити креативна рјешења за проблеме и помоћи нам да поновно замислимо како своју прошлост можемо да искористимо за креирање нових идеја за будућност. Манифестацију #EuropeanHeritageDays2020 можемо да искористимо како бисмо наново пронашли везу са знањем, традицијом или вјештинама које су дефинисале наше мјесто и на тај начин поновно замислимо што би образовање могло да значи за 21. вијек.

Преношено са генерације на генерацију, чувано од времена и модерних технологија, нематеријално културно насљеђе је главни покретач културне разноликости. Кроз усмену традицију и језик, сценску уметност, друштвену праксу, ритуале и празнике, изражавају се креативност, знање, вјештине и дух људи који га стварају.

Током Дана европског насљеђа посјетите музеје, галерије, културне крајолике у своме мјесту или шире, националне споменике (некрополе стећака, воденице, херцеговачке млинице…). Босна и Херцеговина је осим природног и културно-историјског богатства, богата и нематеријалним насљеђем (традиција, занати, предања и др.) које у својој различитости допуњује промоцију и туристичку понуду наше земље. Његовањем и преношењем ове “живе културне баштине”, чува се историја, култура и традиција, која изазива осјећај идентитета и континуитета наших народа.

Приједлог за посјете националним споменицима:

• Фрањевачки самостани у Фојници, Краљевој Сутјесци и Високом,

• Ковачнице (мајдани) у Очевљу код Вареша,

• Млинице и ступе на Брегави у Стоцу,

• Некропола са стећцима на Радимљи код Стоца,

• Млинчићи код Јајца,

• Некропола са стећцима у селу Умољани на Бјелашници,

• Стари (средњовјековни) градови,

• Село Лукомир на Бјелашници,

• Некрополе стећака на Блидињу,

• Стари мост у Мостару и Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду,

• Текију на Врелу Буне у Благају…