Чланови Комисије за очување националних споменика су у петак, 24.05.2019. године, одржали састанак са градоначелником Бањалуке Игором Радојичићем.

Неке од тема састанка биле су петиције које је Градска управа Бањалуке упутила Комисији, а тичу се проглашења добара са тог подручја националним споменицима. На састанку се разговарало о могућностима проглашења Бањалуке као градског подручја у сврху подршке кандидатури Града за европску пријестолницу културе 2020. године, укључујући припреме града за кандидатуру кроз интервенције у простору.

Поред тога, чланови Комисије за очување националних споменика су са начелницом Одјељења за заштиту културно-историјског насљеђа из Завода Републике Српске Милијане Окиљ обишли тврђаву Кастел и зграду Банског Двора на којој се тренутно врше радови на рестаурацији фасаде. Рестаурација је започета на основу детаљног истраживања изворних материјала и у највећој могућој мјери доприноси враћању вриједности овом објекту.

Чланови Комисије су посјетили џамију Арнаудију, која је у фази реконструкције, те градитељску цјелину џамије Ферхадије. Анализирани су аспекти визуелног интегритета ова два споменика те њихова међусобна веза у том смислу.

Обилазак општина и радни састанци са начелницима и градоначелницима су редовне активности чланова Комисије, а у циљу боље имплементације комисијских одлука и заштите културно-историјског насљеђа.

***

Бањалука је град који уз Сарајево, Мостар, Коњиц и Требиње има највише заштићених културно-историјских споменика у БиХ. Национални споменици уз природна богатства представљају јединствену туристичку понуду Бањалуке и њене околине. Континуитет урбаног развоја Бањалуке могуће је пратити кроз фазе, углавном везане за историјско-политичке и војне промјене, носећи одлике цивилизација које су насељавале ово подручје. Првобитно, настанак урбане Бањалуке се везује за постојање римског каструма са цивилним насељем, затим слиједи средњовјековна тврђава са подграђем и пазариштем на које се у вријеме Отоманског царства наставља развој града са чаршијама и махалама као трећег елемента развоја. Након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, град добија потребу за изградњом нових објеката који ће омогућити рад новој управи. Архитектура града се почиње да развија у новом правцу који карактерише увођење елемената по узору на европске градове.