Међународни дан споменика и локалитета обиљежава се сваке године 18. априла, темом коју препоручи Извршни комитет Међународног савјета за споменике и споменичке цјелине (ICOMOS)[1]. Тема овогодишњег обиљежавања је “Промјене насљеђа – Heritage Changes”, с фокусом на утицај климатских промјена на културну баштину.

Културно насљеђе је нераскидиво везано за окружење у којем је настало. Промјене у окружењу неминовно доводе до промјена на културном насљеђу. Климатске промјене су један од највећих проблема у 21. вијеку, са којима се суочавају како природна, тако и културна добра свјетске баштине. Културно насљеђе, које чине културно-историјски споменици, археолошки локалитети, историјске грађевине, као и културни крајолици, директно је изложено бројним ризицима изазваним климатским промјенама, као што су подизање нивоа мора и океана, учестале поплаве, повишени ниво влажности ваздуха и тла, олујни вјетрови, суше, дезертификација, ерозије и др. Негативни ефекти климатских промјена се углавном уочавају као оштећења структура и материјала од којих су изграђени историјски објекти и локалитети, с обзиром на то да су историјске грађевине порозније у односу на данашње, као и деградација руралних предјела од културног значаја те тзв. рањивих заједница.

Потенцијални утицаји климатских промјена на културно насљеђе могу да се разматрају у оквиру физичког, социјалног и културног контекста. Многи споменици и локалитети имају своју вишеслојну историју и важност која захтијева инклузивне приступе. Култура и културна баштина могу да допринесу постизању укључивог и одрживог развоја. Основни циљ заштите културног насљеђа је управо очување његовог квалитета и вриједности, продужетак његовог трајања, као и заштита његове материјалне грађе, јер само они културно-историјски објекти и локалитети који су у очуваном стању могу да буду отпорнији на негативне утицаје климатских промјена. Смањење или нестанак водостаја ријека, као једна од изравних климатских промјена и негативно људско дјеловање на околиш,  деградирало би вриједности културног насљеђа, и то не само оно што је оку видљиво, него би и њихова стољетна континуирана намјена била промијењена, као и асоцијативне и симболичке вриједности које насљеђе има за друштво. Директан негативан утицај трпјела би добра која се налазе на сливовима ријека, али и остало насљеђе као дио једног органског окружења било би угрожено.

Овај дан представља прилику да се утиче на јачање свијести јавности о разноврсностима, али и рањивости културног насљеђа у БиХ те настојањима која су потребна да би се оно заштитило и сачувало.

Кроз презентацију посјетићемо на насљеђе на води од међународног значаја у БиХ. То су добра уписана на Листу свјетског насљеђа УНЕСКО-а: Стари мост и Стари град Мостар и Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, као и добра са Тентативне листе УНЕСКО-а.

[1]Међународни дан споменика и локалитета установио је Међународно вијеће за споменике и споменичке цјелине (ICOMOS) 18. априла 1982. године, а касније одобрио УНЕСКО у циљу подизања свијести јавности о разноликости културног насљеђа човјечанства, његове угрожености и напора потребних за заштиту и очување.