Саопштење за јавност поводом завршетка 1. сједнице Комисије за очување националних споменика

25.6.2021

Прва сједница Комисије за очување националних споменика у новом сазиву одржана је 24. јуна 2021. године у згради Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Чланови Комисије, именовани Одлуком Предсједништва Босне и Херцеговине у фебруару ове године, на мандат од пет година су: Фарук Капиџић, Анђелина Ошап Гаћановић и Зоран Микулић. Сједница је имала свечани и радни дио. У свечаном дијелу, уз присуство представника дипломатско-конзуларних представништава у БиХ, чланови Комисије представили су планиране активности на заштити бх. насљеђа, које ће уз веће учешће јавности и интензивнију сарадњу са локалним заједницама, али и другим нивоима власти, бити усмјерене на свеобухватну заштиту градитељских цјелина и крајолика и подизање свијести. Презентовани су реализовани пројекти заштите споменика које је имплементирала Комисија протеклих година, те представљени најугроженији споменици за потенцијалне донације (Почитељ, село Увијећа код Требиња, Православна црква у Маринима код Приједора, Мост Овчји брод код Невесиња, те споменици и меморијали посвећени антифашистичкој борби).

У радном дијелу сједнице, чланови Комисије донијели су одлуке о проглашењу сљедећих добара националним спомеником Босне и Херцеговине:

  • Археолошко подручје са античким објектом на локалитету Громиле, општина Крешево,
  • Градитељска цјелина – зграда Академије ликовних умјетности (Евангелистичка црква са жупном кућом и школом) у Сарајеву.

 

На протеклој сједници усвојене су измјене и допуне раније донесених одлука за сљедеће националне споменике: Ватрогасна касарна у Сарајеву, Музичка академија (Завод Светог Аугустина) у Сарајеву, Зграда Славије у Сарајеву и Католичка црква Светог Јосипа на Палама. Измјене и допуне наведених одлука односе се на категоризацију и редефинисање мјера заштите у складу са тренутним стањем ових добара. Поред тога, донесена је одлука о продужењу режима заштите за добра за која је истекао рок од једне године од дана подношења петиције.

Информације о проглашеним националним споменицима:

  • Археолошко подручје са античким објектом на локалитету Громиле, општина Крешево

Према досадашњим изворима, данашње подручје Крешева и његову околину у предримско доба насељавао је илирски племенски савез Десидијата. Илири су већином живјели у утврђеним насељима, на вишим или нижим узвишењима – градинама. У хронолошком погледу типичне су за метално доба. На подручју Крешева раније су била евидентована три градинска насеља, а у новије вријеме тај број је повећан за још десет градина.

Уже крешевско поље у римско доба представљало је дио ширег средњобосанског рударског базена, гдје се веома интензивно вадила гвожђана, сребрена и руда арсена. У самом Крешеву се претпоставља постојање мањег рударског насеља типа вицус. Поред овога насеља може да се очекује и постојање мањих пољопривредно-привредних објеката и сеоских газдинстава који су познати као vile rustica-е.

 

  • Градитељска цјелина – зграда Академије ликовних умјетности (Евангелистичка црква са жупном кућом и школом) у Сарајеву

Након пораста броја евангелиста у Сарајеву доласком аустроугарске власти јавља се потреба за изградњом евангелистичке цркве у Сарајеву. Идејни пројекат за Евангелистичку цркву са жупном кућом и школом израдио је Карл Паржик, један од водећих архитеката тог времена. Цијели комплекс грађен је од 1899. до 1911. године, и то је прва и једина евангелистичка црква изграђена за вријеме аустроугарске управе. Црква је изграђена у романичко-византијском стилу као централна поткуполна грађевина. Паржик је на објекту комбиновао више историјских стилова па се поред карактеристика романичко-византијског стила уочавају и карактеристике готике и ренесансе. Иако престанком сакралне намјене и великим интервенцијама ради адаптације у Академију ликовних умјетности 80. година 20. вијека, сјеверна фасада и купола указују на изузетну архитектонску вриједност објекта. Грађевина има истакнут амбијентални контекст, због свог положаја и значења у структури и укупној слици града.