PRAVILNIK

ZA IZVRŠENJE KONVENCIJE ZA

ZAŠTITU KULTURNIH DOBARA

U SLUČAJU ORUŽANOG SUKOBA

Glava I

O Kontroli

Član 1

Međunarodni spisak ličnosti

Od momenta stupanja na snagu Konvencije, Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu sastavlja međunarodni spisak svih ličnosti, koje su označile Visoke Strane Ugovornice kao kvalifikovane za vršenje funkcija Generalnog komesara za kulturna dobra. Ova će lista, na inicijativu Generalnog direktora, a na osnovu zahteva formulisanih od Visokih Strana Ugovornica, biti periodično revidirana.

Član 2

Organizacija kontrole

Čim je jedna od Visokih Strana Ugovornica angažovana u oružanom sukobu, na koji se primenjuje član 18 Konvencije:

a.                  Ona imenuje pretstavnika za kulturna dobra koja se nalaze na njenoj teritoriji, ako ona okupira drugu teritoriju, onda je dužna da naimenuje specijalnog pretstavnika za kulturna dobra, koja se nalaze na toj teritoriji;

b.                  Sila zaštitnica, koja deluje za svaku od Strana u sukobu sa tom Visokom Stranom Ugovornicom imenuje delegate kod ove poslednje shodno članu 3, koji sleduje;

c.                  Generalni komesar za kulturna dobra biće naimenovan kod ove Visoke Strane Ugovornice, shodno narednom članu 4.

Član 3

Naimenovanje delegata Sila zaštitnica

Sila zaštitnica imenuje svoje delegate od članova svog diplomatskog ili konzularnog personala ili drugih ličnosti u saglasnosti sa Stranom kod koje će ovi vršiti svoju misiju.

Član 4

Naimenovanje Generalnog komesara

1)       Generalni komesar za kulturna dobra se bira sa međunarodnog spiska ličnosti u saglasnosti kako sa Stranom kod koje će vršiti svoju funkciju, tako i sa Silama zaštitnicama suprotnih Strana.

2)       Ako se Strane ne mogu složiti u toku od tri nedelje od otvaranja pregovora po ovoj tački, one će zatražiti od Pretsednika Međunarodnog suda pravde da imenuje Generalnog komesara, koji će stupiti na dužnost tek kada bude dobio pristanak Strane kod koje treba da vrši svoju misiju.

Član 5

Funkcije delegata

Delegati Sila zaštitnica konstatuju narušavanje Konvencije, vrše anketu uz pristanak Strane kod koje obavljaju svoju misiju, o okolnostima pod kojima su se ova narušavanja desila, preduzimaju korake na licu mesta kako bi ova narušavanja prestala i, u slučaju potrebe, izveštavaju Generalnog komesara o ovim narušavanjima. Oni ga drže u toku svojih aktivnosti.

Član 6

Funkcije Generalnog komesara

1)       Generalni komesar za kulturna dobra raspravlja sa pretstavnikom Strane, kod koje vrši svoju misiju i sa zainteresovanim delegatima, sve probleme koji su se pojavili u vezi sa primenom Konvencije.

2)       On ima pravo odluke i naimenovanja u slučajevima koji su predviđeni u ovom Pravilniku.

3)       U saglasnosti sa Stranom, kod koje vrši svoju misiju, on ima pravo da naredi anketu ili da je vodi lično.

4)       U cilju primene Konvencije, on preduzima kod Strana u sukobu ili kod njihovih Sila zaštitnica, sve korake koje smatra da su korisni.

5)       On sastavlja potrebne izveštaje o primeni Konvencije i saopštava ih zainteresovanim Stranama, kao i njihovim Silama zaštitnicama. On dostavlja kopije Generalnom direktoru Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, koji može upotrebiti samo njihove tehničke podatke.

6)       U slučaju da ne postoji Sila zaštitnica, Generalni komesar vrši funkcije Sile zaštitnice shodno članovima 21 i 22 Konvencije.

Član 7

Inspektori i eksperti

1)       Svaki put kad Generalni komesar za kulturna dobra, na traženje ili nakon konsultacije zainteresovanih delegata, smatra za potrebno, on predlaže, uz odobrenje Strane kod koje vrši svoju misiju, jedno lice za inspektora kulturnih dobara, koje će vršiti jednu određenu misiju. Inspektor je odgovoran samo Generalnom komesaru.

2)       Generalni komesar, delegati i inspektori mogu se obratiti za usluge ekspertima, koji će takođe biti predloženi, radi odobrenja, Strani navedenoj u prethodnom paragrafu.

Član 8

Vršenje kontrolne misije

Generalni komesari za kulturna dobra, delegati Sila zaštitnica, inspektori i eksperti ne treba niukom slučaju da pređu granice svoje misije. Oni su dužni, naime, da vode računa o potrebama sigurnosti Visoke Strane Ugovornice kod koje vrše svoju funkciju, kao i da vode računa, u svim prilikama, o zahtevima vojne situacije kako im je saopštila navedena Visoka Strana Ugovornica.

Član 9

Zamena Sila zaštitnica

Ako jedna od Strana u sukobu ne koristi ili prestane da se koristi uslugama Sile zaštitnice, može se zatražiti od neutralne države da preuzme funkciju Sile zaštitnice u cilju određivanja Generalnog komesara za kulturna dobra, shodno proceduri predviđenoj u napred navedenom članu 4. Ovako određeni Generalni komesar može eventualno poveriti inspektorima funkcije delegata Sila zaštitnica kako je to određeno ovim Pravilnikom.

Član 10

Rashodi

Plata i troškovi Generalnog komesara za kulturna dobra, inspektora i eksperata padaju na teret Strane kod koje se obavlja njihova misija. Plata i troškovi delegata Sila zaštitnica biće predmet sporazuma između ovih Sila i Država čije interese one štite.

Glava II

Specijalna zaštita

Član 11

Improvizovana skloništa

1)       Ako je Visoka Strana Ugovornica, u toku oružanog sukoba, prinuđena nepredviđenim okolnostima da uredi improvizovano sklonište i  ako želi da ono bude stavljeno pod specijalnu zaštitu, ona će to odmah saopštiti Generalnom komesaru, koji kod nje vrši svoju misiju.

2)       Ako Generalni komesar smatra da okolnosti i važnost kulturnih dobara, koji su sklonjeni u ovom improviziranom skloništu, opravdavaju jednu takvu meru, on može odobriti Visokoj Strani Ugovornici da na sklonište stavi znak raspoznavanja definisan u članu 16 Konvencije. On saopštava svoju odluku, bez odlaganja, zainteresovanim delegatima Sila zaštitnica, od kojih svaki može da u roku od trideset dana naredi neodložno povlačenje ovog znaka.

3)       Čim su svi delegati izjavili svoju saglasnost ili ako je isteklo trideset dana, a da ni jedan od zainteresovanih delegata  nije stavio primedbu iako je, prema mišljenju Generalnog komesara, improvizirano sklonište ispunilo uslove predviđene članom 8 Konvencije, Generalni komesar će tražiti od Generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu upis ovog skloništa u  Registar kulturnih dobara, koja su pod specijalnom zaštitom.

Član 12

Međunarodni registar kulturnih dobara

koja se nalaze pod specijalnom zaštitom

1)       Ustanovljava se ”Međunarodni registar kulturnih dobara koja se nalaze pod specijalnom zaštitom”.

2)       Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu vodi ovaj Registar. On dostavlja kopije ovog registra kako kako Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, tako i Visokim Stranama Ugovornicama.

3)       Registar se deli na glave od kojih se svaka odnosi na jednu od Visokih Strana Ugovornica. Svaka glava ima tri odeljka sa odgovarajućim naslovima: skloništa, centri u kojima se nalaze kulturne znamenitosti, druga nepokretna dobra. Generalni direktor će odrediti detaljnu sadržinu svakog odeljka.

Član 13

Zahtevi za upis

1)       Svaka od Visokih Strana Ugovornica može zatražiti od Generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu da upiše u Registar izvesna skloništa, centre u kojima se nalaze kulturne znamenitosti ili druga nepokretna kulturna dobra, koji se nalaze na njenoj teritoriji. U ovim molbama ona će saopštiti mesto gde se nalaze ova dobra i potvrditi da ona ispunjavaju uslove koji su predviđeni u članu 8 Konvencije.

2)       U slučaju okupacije, Okupaciona sila ima mogućnost da traži ovo upisivanje.

3)       Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu šalje bez odlaganja kopiju zahteva za upisivanje svakoj od Visokih Strana Ugovornica.

Član 14

Primedbe

1)       Svaka Visoka Strana Ugovornica može se usprotiviti upisivanju jednog kulturnog dobra upućujući pismo Generalnom direktoru Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu. Ovo pismo treba da mu je uručeno u roku od četiri meseca, računajući od dana kada je poslao kopiju molbe za upisivanje u Registar.

2)       Ovo protivljenje treba da bude obrazloženo. Jedini razlozi za to mogu biti:

a.       da dobro nije kulturno dobro;

b.       da nisu ispunjeni uslovi navedeni u članu 8 Konvencije.

3)       Generalni direktor šalje bez odlaganja Visokim Stranama Ugovornicama kopiju pisma o suprostavljanju. On traži, ako je potrebno, mišljenje Međunarodnog komiteta za spomenike, umetnička i istorijska mesta i arheološke iskopine, a pored toga, ako smatra za korisno, i mišljenje svakog drugog organizma ili kvalifikovanog lica.

4)       Generalni direktor ili Visoka Strana Ugovornica, koja je tražila upis, mogu uvek preduzeti potrebne korake kod Visokih Strana Ugovornica, koje su se usprotivile upisu, kako bi ovo bilo povučeno.

5)       Ako se jedna Visoka Strana Ugovornica, pošto je za vreme mira zatražila upis kulturnog dobra u Registar, nađe angažovana u oružanom sukobu, pre nego što je upis stupio na snagu, kulturno dobro u pitanju biće privremeno neodložno upisano u Registar od strane Generalnog direktora, u očekivanju da bude potvrđeno, povučeno ili poništeno svako protivljenje, koje može ili bi moglo biti učinjeno.

6)       Ako, u roku od šest meseci od dana prijema pisma kojim se odbija upis, Generalni direktor ne primi od Visoke Strane Ugovornice, koja se usprotivila upisivanju, saopštenje kojim se notifikuje da je ovo protivljenje povučeno, Visoka Strana Ugovornica, koja je tražila upisivanje, može pribeći arbitražnoj proceduri koja je predviđena u sledećem paragrafu.

7)       Traženje arbitraže treba da bude učinjeno najdalje godinu dana od datuma kada je Generalni direktor primio pismo o protivljenju za upisivanje. Svaka od Strane u sporu određuje po jednog arbitra. U slučaju da je traženje za upis bilo predmet više od jednog protivljenja, Visoke Strane Ugovornice, koje su se usprotivile upisivanju, određuju zajedno jednog arbitra. Dva arbitra biraju superarbitra iz međunarodne liste, predviđene u članu 1 ovog Pravilnika; ako se ne mogu složiti u izboru, zatražiće od Pretsednika Međunarodnog suda pravde da imenuje jednog superarbitra, koji ne treba obavezno da bude izabran sa međunarodne liste. Tako sastavljen arbitražni sud određuje svoju sopstvenu proceduru; njegove odluke su bez apela.

8)       Svaka od Visokih Strana Ugovornica može da izjavi, u momentu kada se pojavi spor u kome ona učestvuje, da ne želi primenu arbitražnog postupka, predviđenog u prethodnom paragrafu. U ovom slučaju o suprostavljanju na upis obaveštavaju se od strane Generalnog direktora Visoke Strane Ugovornice. Suprostavljanje upisivanju biće potvrđeno samo ako Visoke Strane Ugovornice tako odluče dvotrećinskom većinom glasova. Glasanje će se izvršiti pismenim putem, ukoliko Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu ne bude smatrao za neophodno da sazove sastanak, shodno ovlašćenjima koja su mu data članom 27 Konvencije. Ako Generalni direktor odluči da pristupi glasanju pismenim putem, on će pozvati Visoke Strane Ugovornice da mu pošalju svoje glasove u zapečaćenim kovertama u roku od šest meseci od dana kada ih je pozvao da to učine.

Član 15

Upis

1)       Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu upisuje u Registar, pod rednim brojem, sva kulturna dobra za koje je traženo upisivanje, ukoliko nije primio nikakvu primedbu, protivu upisa u roku predviđenom u prvom paragrafu 14 člana.

2)       Samo u slučaju da je stavljena primedba na upis i isključujući ono što je rečeno u paragrafu 5 člana 14, Generalni direktor neće pristupiti upisu dobra u Registar sve dok suprotstavljanje ne bude povučeno ili potvrđeno shodno proceduri navedenoj u paragrafu 7 člana 14 ili onoj iz paragrafa 8 istog člana.

3)       U slučaju predviđenom u paragrafu 3 člana 11, Generalni direktor pristupa upisivanju na traženje Generalnog komesara za kulturna dobra.

4)       Generalni direktor šalje bez odlaganja overenu kopiju svakog upisa u Registar: Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, Visokim Stranama Ugovornicama i, na traženje Strane koja je zahtevala upisivanje, svim drugim Državama predviđenim u članovima 30 i 32 Konvencije. Upisivanje stupa na snagu trideset dana nakon slanja ovih kopija.

Član 16

Brisanje iz Registra

1)       Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, brisaće jedno kulturno dobro iz Registra:

a.       na traženje Visoke Strane Ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi kulturno dobro;

b.       ako je Visoka Strana Ugovornica, koja je tražila upisivanje, otkazala Konvenciju i ako je ovaj otkaz stupio na snagu;

c.       u slučaju predviđenom paragrafom 5 člana 14, kad je suprostavljanje bilo potvrđeno nakon procedure navedene u paragrafu 7 člana 14 ili one koja je predviđena u paragrafu 8 istog člana.

2)       Generalni direktor šalje bez odlaganja Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, kao i svim Državama koje su primile kopiju o upisivanju u Registar, overenu kopiju o svakom brisanju iz Registra. Brisanje stupa na snagu 30 dana nakon odašiljanja ovih kopija.

Glava III

Transporti kulturnih dobara

Član 17

Procedura za dobijanje imuniteta

1)       Traženje navedeno u paragrafu 1 člana 12 Konvencije upućuje se Generalnom komesaru za kulturna dobra. U ovom traženju treba navesti razloge na kojima se traženje zasniva i specificirati približan broj i važnost kulturnih dobara, koja treba da se prenesu, sadašnje mesto gde se ova dobra nalaze, njihovo novo predviđeno mesto, transportna sredstva, put kojim će ići, predviđeni datum za prevoz, kao i sve druge korisne informacije.

2)       Ako Generalni komesar, nakon što je zatražio mišljenja koja smatra pogodnim, ceni da je ovaj transport opravdan, on će konsultovati zainteresovane delegate Sila zaštitnica o predviđenim načinima za izvršenje prevoza. Nakon ovog konsultovanja, on izveštava o transportu zainteresovane Strane u sukobu priključujući ovoj notifikaciji sve potrebne informacije.

3)       Generalni komesar  određuje jednog ili više inspektora, koji ima da utvrde, da li transport sadrži samo dobra označena u molbi, da li se transport izvodi po odobrenim uslovima, kao i da li je snabdeven znakom raspoznavanja, ovaj ili ovi inspektori sprovode transport do mjesta opredeljenja.

Član 18

Transport u inostranstvo

Ako se prenos pod specijalnom zaštitom vrši na teritoriju druge zemlje, on će se izvesti ne samo na osnovu člana 12 Konvencije i člana 17 ovog Pravilnika, već još imajući u vidu i sledeće:

a.                  Za vreme dok se kulturna dobra nalaze na teritoriji druge Države, ova će biti depozitar za ova dobra. Ova Država će ukazati ovim dobrima istu pažnju koliko ukazuje svojim sopstvenim kulturnim dobrima, odgovarajuće važnosti.

b.                  Država depozitar vratiće ova dobra tek nakon prestanka sukoba; ovaj povratak izvršiće se u roku od šest meseci od dana kada je traženje učinjeno.

c.                  U toku uzastopnih transporta i dok se kulturna dobra nalaze na teritoriji druge Države, ona će biti zaštićena od svakog uzapćenja i sa njima neće moći raspolagati ni onaj koji ih je predao, ni depozitar. Ipak, ako bezbednost dobara zahteva, depozitar će moći, uz pristanak predavaoca, da prenese ova dobra na teritoriju treće zemlje pod uslovima predviđenim u ovom članu.

d.                  U traženju za stavljanje pod specijalnu zaštitu potrebno je navesti da Država, na čiju se teritoriju upućuje transport, prihvata odredbe ovog člana.

Član 19

Okupirana teritorija

Kada jedna Visoka Strana Ugovornica, koja okupira teritoriju druge Visoke Strane Ugovornice prenosi kulturna dobra u sklonište koje se nalazi na drugoj tački ove teritorije, a u nemogućnosti je da se pridržava predviđene procedure iz člana 17 ovog Pravilnika, rečeni transport neće se smatrati kao da je izvršen suprotno članu 4 Konvencije, ako Generalni komesar za kulturna dobra potvrdi pismeno, pošto je konsultovao redovne čuvare, da su okolnosti uslovile potrebu ovog transporta.

Glava IV

Znak raspoznavanja

Član 20

Stavljanje znaka

1)       Stavljanje znaka raspoznavanja i stepen njegove vidljivosti ostavljaju se oceni nadležnih vlasti svake Visoke Strane Ugovornice. Znak se može naime stavljati na zastavama ili povezima na rukavu. On može biti naslikan na jednom predmetu ili biti izražen u makakvoj drugoj odgovarajućoj formi.

2)       Ipak, ne isključujući eventualnu potpuniju signalizaciju, znak će, u slučaju oružanog sukoba i u slučajevima spomenutim u članovima 12 i 13 Konvencije, biti stavljen na prevoznim sredstvima transporta tako da bude jasno vidljiv danju, kako iz vazduha, tako i sa zemlje. Znak treba da bude vidljiv sa zemlje i postavljen:

a.       na pravilnim razdaljinama koje bi bile dovoljne da se jasno odredi obim centra u kome se nalaze kulturne znamenitosti koje su pod specijalnom zaštitom;

b.       na ulazu drugih nepokretnih kulturnih dobara, koja se nalaze pod specijalnom zaštitom.

Član 21

Identifikacija lica

1)       Lica, navedena u alineji b) i c) paragrafa 2 čl. 17 Konvencije mogu nositi povez na rukavu na kome se nalazi znak raspoznavanja, a koji su izdale i žigosale nadležne vlasti.

2)       Ova lica imaju specijalnu legitimaciju koja je snabdevena sa znakom raspoznavanja. U ovoj legitimaciji označiće se bar ime i prezime, datum rođenja, zvanje ili čin i funkcija imaoca legitimacije. Legitimacija treba da ima fotografiju nosioca, a pored toga, bilo njegov potpis, bilo njegove otiske prstiju, bilo i jedno i drugo. Na njoj će biti otisnut i suvi pečat nadležne vlasti.

3)       Svaka Visoka Strana Ugovornica ustanovljava svoj model legitimacije uzimajući za uzorak formu koja je data kao primer u aneksu ovog Pravilnika. Visoke Strane Ugovornice dostaviće jedna drugoj usvojeni model. Svaka legitimacija je napravljena, po mogućnosti, bar u dva primerka od kojih se jedan čuva kod Države koja ju je izdala.

4)       Napred navedena lica ne mogu biti lišena, osim iz osnovnih razloga, ni svoje legitimacije, niti prava da nose povez na rukama.

 Sleduju potpisi pretstavnika sledećih Država:

Federalne Republike Nemačke, Andore, Australije, Belgije, Kine, Kube, Ekvadora, Španije, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Grčke, Mađarske Narodne Republike, Indije, Iraka, Irana, Irske, Države Izrael, Italije, Libije, Luksemburga, Monaka, Nikaragve, Norveške, Holandije, Filipinske Republike, Poljske Narodne Republike, Portugalije, Bjeloruske Sovjetske Socijalističke Republike, Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike, Rumunske Narodne Republike, Republike San Marino, Republike El Salvador, Siriske Republike, Čehoslovačke Republike, Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, Urugvajske Republike i Federativne Narodne Republike Jugoslavije.