Међународни дан споменика и споменичких цјелина обиљежава се сваке године 18. априла, када Међународни савјет за споменике и споменичке цјелине (ИКОМОС) јавности укаже на неки од изазова с којим се суочавају модерна друштва у борби за очувањем насљеђа. Одабрана тема за обиљежавање овогодишњег међународног дана споменика је „Насљеђе отпорно на катастрофе и сукобе – приправност, одговор и опоравак“[1].

Наредне три године рад ИКОМОС-а биће обиљежен изградњом правца и капацитета за заштиту насљеђа на природне катастрофе, ванредне ситуације и сукобе, а ове се године посебно обиљежава и 60. година од усвајања Венецијанске повеље.

Код нас је, изузмемо ли девастацију цјелокупног културно-историјског насљеђа током ратних дејстава, најрањивија вернакуларна, односно народна или традиционална архитектура.

Традиционална или вернакуларна архитектура чини значајан удио у насљеђеној изграђеној животној средини. Она, између осталог, утјеловљује знања о локалном контексту, ресурсима и њиховом коришћењу. Вернакуларна архитектура обично служи непосредним, локалним потребама, ограничена је материјалима доступним у природи и одражава локалне традиције и културне праксе. 

Угроженост и рањивост ове баштине је појачана усљед глобално присутне културне и архитектонске хомогенизације и социоекономских трансформација. Унаточ негативним процесима који доводе до њеног нестајања, интерес за традиционалну или вернакуларну архитектуру посљедњих десетљећа је у порасту као реакција на њену угроженост, али и као посљедица тражења рјешења за проблеме узроковане климатским промјенама.

Примјери традиционалне архитектуре код нас су воденице, млинчићи, чатрње, те дрвено сакрално и профано насљеђе и др.

[1] International Day of Monuments and Sites 2024: Disasters & Conflicts Through the Lens of the Venice Charter - International Council on Monuments and Sites (icomos.org)