Дубравко Ловреновић

Дубравко Ловреновић (1956 – 2017), хисторичар, медијевалист. На Филозофском факултету у Сарајеву стекао диплому хисторичара (1979), магистрирао на Филозофском факултету у Београду (1985), а титулу доктора наука стекао на Универзитету у Сарајеву (1999). На Филозофском факултету у Сарајеву предаје ”Опћу хисторију средњег вијека”. Аутор је књига и бројних научних радова посвећених босанском и европском средњовјековљу објављених у домаћим и страним стручним часописима. Судјеловао је у изради програма и студија из области заштите босанскохерцеговачког наслијеђа. Љетни семестар школске године 2001. / 2002. провео као гостујући професор на америчком универзитету Yале. Током љетњег семестра школске године 2004. / 2005. боравио као стипендист на Централно-европском универзитету у Будимпешти. Школску годину 2007. / 2008. провео на Универзитету у Чикагу (Университy оф Цхицаго) као стипендист Фулбригхт фондације. Обављао дужност замјеника министра образовања, науке, културе и спорта у Влади Федерације БиХ (2001–2003), био члан Комисије за сарадњу Босне и Херцеговине са УНЕСЦО-м (2002–2006). Секретар је Одбора за хисторију при Академији наука и умјетности БиХ, и продекан за наставу и студентска питања на Филозофском факултету у Сарајеву.

Амра Хаџимухамедовић

Амра Хаџимухамедовић (1961. године, Столац). Студирала архитектуру и развој архитектуре и насеља на универзитетима у Сарајеву и Београду. На Архитектонском факултету у Сарајеву стекла диплому архитектице, магистрице и доктора наука. Радила је као главна републичка урбанистичко-грађевинска инспекторица у Босни и Херцеговини, помоћница министра просторног уређења и околиша Републике Босне и Херцеговине, а потом и Федерације Босне и Херцеговине, Федерална координаторица пројекта Кадровског и институционалног јачања, сарадница на Архитектонском факултету у Сарајеву на предметима Развој архитектуре и Ревитализација градитељског наслијеђа. Досада објевила око 50 радова и радила на преко 90 пројеката из области архитектуре, рестаурације и урбанизма. Предавања из области заштите градитељског наслијеђа држала на бројним универзитетима и институцијама у свијету (ИЦРОМ, Yале, Университy оф Триесте, Хаверфорд Цоллеге, Брандеис Университy, Хебреw Цоллеге-Бостон, Сwатхерморе, Пенсилваниа Университy, Вилланова Университy и други).

Љиљана Шево

Љиљана Шево (1962. године, Бања Лука). Постдипломске студије завршила у Београду на Филозофском факултету, на катедри за хисторију умјетности југословенских народа средњег вијека 1995. године. На истом факултету 2001. године одбранила докторску дисертацију. У периоду од 1988. до 2006. године у Заводу за заштиту културно-историјских споменика и природног насљеђа Републике Српске у Бањој Ллуци радила на више пројеката у вези са рестаурацијом покретног и непокретног наслијеђа. Запослена на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци. Објавила више књига и неколико десетина научних и стручних текстова.

Tina Wik

Tina Wik (Хелсинки, Финска, 1955. година), архитектица и конзерваторка. Студирала на универзитетима у Стоцкхолму и Хелсинкију математику, социлогију, статистику и хуману географију. Диплому архитектице и рестаураторке добила на Краљевском техничком универзитету у Стоцкхолму. Специјализирала рестаурацију у Каиру (Египат). Ради као предавачица на предмету Архитектура у дрвету на Краљевском техничком универзитету у Стоцкхолму и као пројектанатица и конзерваторка на бројним пројектима нових објеката у дрвету и на конзервацији градитељског наслијеђа у Шведској и изван ње. У склопу организације Културно наслијеђе без граница ради као директорица пројеката које је та организација проводила у Босни и Херцеговини (Земаљски музеј у Сарајеву, унутрашњост конака у Маглају, Деспића-кућа у Сарајеву, Кујунџилик у Мостару, православна црква у Завали, Диздарева џамија у Јајцу итд.), на Косову и на Тибету. Добитница је више награда за остварења у области архитектуре и рестаурације.

Zeynep Ahunbay

Zeynep Ahunbay је докторирала 1976. године на тему Отоманске архитектуре 17 вијека. Ради као професор хисторије архитектуре и архитектонске заштите на Архитектонском факултету у Истанбулу, гдје предаје историју заштите и практичне конзервације дипломцима и постдипломцима. Као стручњак за отоманску архитектуру и заштиту, водила је бројне пројекте. Тренутно ради на рестаурацији Зеyрек џамије и конзервацији Аја Софије. У Босни и Херцеговини је водила пројекте рехабилитације Незирагине и Севри хаџи-Хасанове џамије у Мостару. Радила је и на документацији за пројекте рестаурације и реконструкције џамије и капетанове куће у Почитељу, хамама у Мостару те Табачице џамије у Мостару. Објавила више књига, стручних и научних радова.

Martin Cherry

Martin Cherry је гостујући професор на Одсјеку за архитектуру и грађевинарство Универзитета Батх (УК). Предавао је средњовјековну хисторију на Универзитетима Еxетер, Ст Андреwс и Леицестер, прије него што је ступио на мјесто директора за истраживање у организацији Енглисх Херитаге. Објављивао је стручне радове из подручја средњовјековне хисторије и архитектуре, архитектуре 19. стољећа те праксе и политике конзервације. Члан је Друштва антиквара, а од 2008. године, међународни је члан Комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине.